Наставак приче “Богојављенска ноћ” Светозара Ћоровића

on October 9, 2011 - 7:14 pm in Лолини ствараоци / no comments

Зора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

Мирослав Нинков,VI-4